У уторак 12. марта у просторијама Ректората Универзитета у Београду одржана је радионица „Стратегија за успешне докторске студије“ у организацији Алумни фондације Универзитета у Београду. Радионицу је водила др Ивана Бајић-Хајдуковић, алумнисткиња Филолошког факултета Универзитета у Београду, која се касније на постдипломским студијама усавршавала у иностранству, а пре свега у Великој Британији. Она је поделила своје искуство са докторских студија у Великој Британији и представила перспективе и начине како овај ниво студија функционише у другачијим системима. Самом догађају је присуствовало око 40 студената докторских студија следећих факултета нашег универзитета: Архитектонског, Рударско-геолошког, Правног, Географског, Економског, Хемијског, Филолошког, Шумарског, Филозофског и Пољопривредног, а догађају су присуствовали и студенти Криминалистичко-полицијског универзитета у Београду и Природно-математичког факултета из Новог Сада.
Присутни су током разговора имали прилике да се упознају са највећим проблемима које се јављају на докторским студијама. Предавачица др Ивана Бајић-Хајдуковић истакла је да су то најчешће лични проблеми који докторанди задају сами себи, а произилазе из жеље за перфекционизмом, али и недостатком самопоуздања. Истовремено, она је, докторандима понудила и стратегију која би омогућила успешан завршетак докторских студија, а то је да не одлажу да затраже помоћ за све изазове са којима се суочавају и да воде бригу о свом менталном здрављу, као темељу сваког успеха. Ментално здравље важно је због одређених ауторских блокада које су саставни део током докторских студија, тако да је потребна јака ментална снага да се они превазиђу и да се не одустане од свог циља већ да се кроз разговоре и савете са другима настави даље са процесом докторирања. Говорница је истакла да је један од најважнијих елемената у процесу писања доктората одабир ментора и да неретко постоје ментори који нису у потпуности мотивисани и нису у могућности да се посвете раду са кандидатом. Још један од кључних проблема са којим се суочавају докторанди јавља се услед немогућности приступа одређеној литератури или архивској грађи, због чега је потребно добро осмислити време и приступа литератури. Закључила је саветом да се прво пише главни део доктората, а увод и закључак тек на самом крају.
