“Верујемо да Европска Унија мора да подржи универзитете на Балкану кроз иницијативе за изградњу капацитета и финансирање, улагањем у истраживачку инфраструктуру, развој и студентске стипендије. На овај начин, ЕУ може ојачати академске установе Балкана и створити окружење за изградњу стабилног мира у региону. И корак даље – ЕУ би требало да сарађује са академским институцијама у креирању и имплементацији пројеката који подржавају ефективност и одрживост њене улоге у најбољем интересу свих учесника”, оценио је на првом панелу међународног скупа посвећеног утицају Европске уније на Балкану ректор Универзитета у Београду проф. др Владан Ђокић.
“Изазови за мир: лидерство Европске уније на Балкану” назив је конференције чији је циљ било анализа сарадње универзитета и дипломатије у промоцији дијалога и мира на подручју Балкана, после досадашњих конфликата и ратних сукоба. Конференција је одржана у хибридном формату, тако што је део учесника био присутан на заседању у Риму, а део укључен онлајн. Догађај су организовали Европски парламент и Европска комисија, у сарадњи са Владом Италије. На уводној сесији говорили су директор Европског парламента у Италији др Карло Кораца, директор представништва Европске комисије у Италији др Антонио Паренти и професор Масимо Мариа Канева, председник организације АЕСИ.
На скупу су учествовали и високи представници Организације за европску безбедност и сарадњу, Европске уније, Уједињених нација, држава и влада, политичари, дипломате и представници универзитета. Из региона, на панелима су говорили ректори и проректори државних универзитета у Београду, Скопљу, Бања Луци, Мостару, Подргорици, Тирани, Загребу, Љубљани и Сарајеву. Учесници су анализирали могућности снажнијег утицаја универзитетских заједница на мировне и процесе сарадње на Балкану, не само у академским оквирима, већ и кроз државне механизме и међудржавну сарадњу.
“Дуготрајан мир на Балкану захтева разноврстан и мултидисциплинаран приступ, зато би академске институције могле да постану кључни протагонисти и да понуде јединствен увид у главне узроке сукоба на Балкану, осветљавајући историјске догађаје, социо-економске околности и политику идентитета. Анализом ових фактора, универзитети могу да дају доносиоцима одлука препоруке за решавање конфликта засноване на знању. Штавише, академске институције требало би да имају водећу улогу у образовању нових генерација и интеркултуралном разумевању. Али морамо да упозоримо да, упркос том утицају, универзитети у земљама Балкана деле и проблеме, као што су ограничено финансирање, стара инфраструктура, политички утицају и одлив мозгова”, закључио је ректор Ђокић на конференцији “Изазови за мир: лидерство Еуропске уније на Балкану”
