ЗАДУЖБИНЕ И ФОНДАЦИЈЕ УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ

О ЗАДУЖБИНАРСТВУ

Образовање и Универзитет као стубови једног друштва привлачили су у прошлости значајну пажњу доброчинитеља. Финансијску подршку Универзитету пружали су успешни трговци, рентијери и индустријалци, а оставштину је чинило све оно што је имало вредност друштвеног добра; од новца, хартија од вредности и злата, преко архитектонских здања, земљишта, винограда, воћњака, до накита, уметничких предмета, музичких инструмената и књига. Бити члан задужбинских одбора сматрало се изузетном чашћу.

НАЈЗНАЧАЈНИЈИ ЗАДУЖБИНАРИ

Међу прве дарове Универзитету убраја се једна од најрепрезентативнијих београдских палата из деветнаестог века, тек довршено здање капетана Мише Анастасијевића, једног од најмоћнијих српских трговаца, великог просветног и културног добротвора. Краљ Милан Обреновић је, иако у абдикацији, 1899. године поклонио тадашњој Великој школи имање од пет хектара које је наследио од свог претка Јеврема Обреновића за потребе подизања Ботаничке баште, док је краљица Наталија Обреновић у знак захвалности давнашњој подршци студената и професора Београдског универзитета, поклонила наслеђено имање од око осам хиљада хектара које је обухватало шуме, оранице и ливаде са рудницима злата на подручју општина Мајданпек и Кучево уз насеље Дебели Луг и рудничку колонију Благојев камен, проглашене огледним добром Шумарског факултета, а које је у част своје добротворке названо Наталијино. У велике задужбинаре Београдског универзитета из кругова владарских породица убраја се и краљ Александар I Карађорђевић, који је 1926. године иницирао изградњу првог студентског дома на Балкану. Завештање Београдском универзитету моћног акционара и председника Београдске задруге, Луке Ћеловића Требињца, вредело је половину свих осталих.

Великодушним донаторима Универзитета прикључило се и неколико иностраних држављана, као што су: Ендрју Карнеги, из чије фондације је издвојено сто хиљада долара за потребе изградње библиотеке Београдског универзитета, затим Олив Келсо Кинг, Аустралијанка, па Сер Чарлс Хајд, Филип Ферари де ла Ренотијер и други многобројни доброчинитељи, међу којима су и професори и сарадници на Универзитету.



Задужбине и фондације на територији града Београда
Задужбине и фондације на територији града Београда

ЗАДУЖБИНЕ И ФОНДАЦИЈЕ УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ

После Другог светског рата сва новчана средства била су конфискована па се највећи део фондова и задужбина Универзитета обезвредио и угасио. У стамбене просторе су усељавани привилеговани појединци, а рента од пословног простора је ненаменски трошена. Временом је национализована имовина продавана и приватним лицима.

Упркос систематској небризи, свест о значају задужбинарства није се у потпуности изгубила у нашој средини. На основу решења Министарства културе о обнови рада задужбина и фондова, донетих током 1995. и 1996. године, Универзитет је обновио рад тринаест задужбина и фондова. Поред тога, основано је још пет нових фондација, а недавно, крајем 2020. године основана је још једна задужбина.

Приходи од давања у закуп посебних делова непокретности и средства новчаних фондација користе се ради остварења циљева задужбина и фондација, као што су: стипендирање студената, награђивање студентских радова и научних радова научних радника Универзитета, додела материјалне помоћи студентима, за опште потребе Универзитета и сл.

Међутим, највећи српски универзитет неповратно губи задужбинску имовину у поступцима реституције који се завршавају одбијајућим решењима. Упркос иницијативи коју је Председнику Републике Србије, Влади Републике Србије и надлежним министарствима 2019. године Универзитет у Београду заједнички поднео са најзначајнијим академским институцијама – Српском академијом наука и уметности и Матицом српском, са циљем доношења lex specialis–а у односу на Закон о враћању одузете имовине и обештећењу, ништа се не догађа. Поступци реституције се настављају и, кроз откупе станова, задужбине одвлаче у приватну својину.

ЗАДУЖБИНЕ И ФОНДАЦИЈЕ

Уциљу одржања вредности задужбинарства и очувања сећања на велике добротворе и дародавце, Универзитет повремено објављује публикације. Тако је 2011. године покренуто објављивање часописа Задужбинар, а 2023. године објављена је монографија Задужбинско наслеђе Универзитета у Београду – Заоставштина за памћење и чување.

Задужбинар бр. 1
Задужбинар бр. 2
Задужбинар бр. 3
Задужбинар бр. 4
Задужбинар бр. 5
Задужбинар бр. 6

Монографија:
Задужбинско наслеђе Универзитета у Београду

Савет Универзитета у Београду установио је Одлуком од 28. фебруара 2018. године Дан задужбинара Универзитета у Београду, са циљем да се изрази захвалност и поштовање доброчинитељима који су Универзитету завештали своју имовину или даровали значајну донацију.

Дан задужбинара обележава се у част највећег добротвора Универзитета у Београду, Луке Ћеловића Требињца, који је сву своју непокретну и покретну имовину даровао Универзитету.

Истом одлуком установљена је и додела Плакете Лука Ћеловић Требињац и додела захвалница. Плакета се додељује појединцу или правном лицу за посебан допринос неговању и развоју задужбинарства. Годишње се додељује једна Плакета, коју уручује ректор Универзитета на свечаности Дана задужбинара. Захвалнице се додељују физичким и правним лицима за успешну сарадњу, подршку у развоју идеје задужбинарства, као и за допринос у испуњењу циљева задужбина и фондација.

Поред Плакете и захвалница, на свечаности се додељују и Награде Веселина Лучића за најбоље научно и књижевно дело наставника и сарадника Универзитета у Београду, Награда Задужбине Ђоке Влајковића младим научним радницима Универзитета у Београду, стипендије, новчане награде, као и материјалне помоћи студентима Универзитета у Београду.

Награде и стипендије додељују се од прихода следећих задужбина и фондација:

  1. Задужбине Миливоја Јовановића и Луке Ћеловића,
  2. Задужбине Ђоке Влајковића,
  3. Задужбине Влајка Каленића,
  4. Задужбине Веселина Лучића,
  5. Задужбине Љубице М. Здравковић,
  6. Задужбине Александра Котуровића,
  7. Фондације Милана Стефановића Смедеревца и супруге Даринке,
  8. Фондације Косте Мигрића,
  9. Фондације Сестре Булајић,
  10. Фондације Нови добротвори Универзитета у Београду,
  11. Фондације Гордана Јокић Кашиковић и Драгиша Кашиковић и
  12. Фондације Mr. ph Љубица Војтех Драгићевић и ing.oecc. Никола Драгићевић.